Uzmem da pročitam knjigu jedne naše književnice.. ili “književnice”.. kako god.. Više godina sam gajila određenu dozu animoziteta prema dotičnoj spisateljici i s toga sam odbijala da pročitam bilo šta što je napisala, plašeći se svog subjektivnog mišljenja koje bi se sasvim sigurno rodilo kao emotivna posledica već pomenutog animoziteta.. Ne bi mi se svidelo, unapred sam znala.
Ipak, ja sam odrasla osoba koja radi na sebi i pokušava da prevaziđe (ne kažem da uvek i uspeva) lične predrasude..
U međuvremenu, čitam svašta.. Sve što mi padne pod ruku.. Uhvatila me neka manija čitanja, pa čitam i što treba i što ne treba.. Uhvatim sebe da čitam i knjige i novine i časopise i oglase u novinama i one liflete na kojima veliki marketi najavljuju akcije, što me u suštini nikada ne zanima.. Čak sam pre neki dan, uzela da čitam poeziju koju inače, neka me izvine svi koji misle drugačije, nikako ne podnosim.. al' ova knjiga mi se nekako sama ćušnula u ruke.. Da budem iskrena, vrlo brzo sam je odložila zaključivši po ko zna koji put, kako to definitivno nije za mene.. Suviše rimovanja i patetike za moj ukus..
Vrhunac ove moje zablesavljenosti dostigla sam pre dva dana na semaforu.. Čitala sam reklamu za neke nove dnevne novine na autobusu!!! Po celoj spoljašnjosti autobusa bile su polepljene stranice ovih novina i ja sam čitala naslove i tekstove koji su bili dovoljno krupni da ih ja mogu čitati iz svog automobila.. Tek kad je neko iza mene zatrubio, shvatih da autobus stoji na stanici, a da ja treba da krenem, jer je zeleno..
I da se vratim na temu.. Iako na policama moje kućne biblioteke stoji određeni broj nepročitanih knjiga, svakih nekoliko dana zavirujem u knjižare i kupujem još po koju knjigu.. Za slučaj da se nekim čudom sutra desi neka vrsta literarne kataklizme i zatvore sve knjižare, ja ne ostanem uskraćena za naslove koje sam želela da posedujem.. Ako nastavim ovim tempom, do kraja godine ću se sigurno obezbediti knjigama koje neću pročitati do penzije, koja je ipak, još uvek daleko (bogu hvala!).. Da li sam napomenula da me je pored manije čitanja, zaposela i manija kupovine tih lisnatih predmeta u kojima se slova nižu u reči, reči u rečenice, koje opet (uglavnom) daju neki smisao, kada se korice sklope.. Zastranjujem!
Dakle, uđem tako, jedan dan u knjižaru u potrazi za novim štivom.. novom knjigom za policu koja će čekati svoj red da bude pročitana i pogledom zakačim jednu gomilicu na kojoj su bila grupisana dela spisateljice pomenute s početka ovog teksta. Iako sam, kako rekoh, osoba koja želi da prevaziđe sopstveme predrasude, ipak, iz potpuno nepoznatog razloga, rešim da joj pružim šansu i dok sam se osvestila već sam stajala ispred radnje sa kesicom u ruci i knjigom dotične u njoj.
Otpočnem svoju čitalačku avanturu obazrivo.. listam stranicu za stranicom i nailazim na lagani, britki, tečni, duhoviti pripovedački stil.. dobro.. imam i zamerki, al' nisu toliko bitne kako sam prvobitno očekivala.. Da utvrdim utisak, ne budem lenja i koliko već sledećeg dana “olakšam” prodavnicu za još jedan naslov. Mišljenje potvrđeno.. Da se razumemo, nisam očekivala neku “tešku književnost”, ali sam ipak bila spremna na daleko prizemniji, da ne kažem prostiji i rečnik i ideje.. Jedan plus na listi brojnih minusa i ipak, skoro korisno potrošenih nekoliko stotina dinara.
Čovek se da lako zbuniti u današnje vreme.. Izgled kaže jedno, jezik, da ne kažem “pogan”, drugo, dok pisana reč, nešto sasvim treće i kada malo razmislite, pitate se, šta je u svemu tome marketing, a šta ličnost skrivena iza reklame.. Da se pojasnim.. ja ne promenih svoje mišljenje o pominjanoj domaćoj autorki mnogobrojnih knjižica.. već samo o stilu i književnim izrazima kojima se koristi za stvaranje pomenutih.. Na kraju, ni čitanje lagane beletristike, ne ostaje bez posledica, i odgovornost postoji za svaku napisanu, ali i izgovorenu reč, a ja uvalim sebe u sledeće razmišljanje: da li su sve “govorne kučke” , zapravo “teške” moralistkinje, koje se stide onoga što jesu, u 21. veku?
Ipak, ja sam odrasla osoba koja radi na sebi i pokušava da prevaziđe (ne kažem da uvek i uspeva) lične predrasude..
U međuvremenu, čitam svašta.. Sve što mi padne pod ruku.. Uhvatila me neka manija čitanja, pa čitam i što treba i što ne treba.. Uhvatim sebe da čitam i knjige i novine i časopise i oglase u novinama i one liflete na kojima veliki marketi najavljuju akcije, što me u suštini nikada ne zanima.. Čak sam pre neki dan, uzela da čitam poeziju koju inače, neka me izvine svi koji misle drugačije, nikako ne podnosim.. al' ova knjiga mi se nekako sama ćušnula u ruke.. Da budem iskrena, vrlo brzo sam je odložila zaključivši po ko zna koji put, kako to definitivno nije za mene.. Suviše rimovanja i patetike za moj ukus..
Vrhunac ove moje zablesavljenosti dostigla sam pre dva dana na semaforu.. Čitala sam reklamu za neke nove dnevne novine na autobusu!!! Po celoj spoljašnjosti autobusa bile su polepljene stranice ovih novina i ja sam čitala naslove i tekstove koji su bili dovoljno krupni da ih ja mogu čitati iz svog automobila.. Tek kad je neko iza mene zatrubio, shvatih da autobus stoji na stanici, a da ja treba da krenem, jer je zeleno..
I da se vratim na temu.. Iako na policama moje kućne biblioteke stoji određeni broj nepročitanih knjiga, svakih nekoliko dana zavirujem u knjižare i kupujem još po koju knjigu.. Za slučaj da se nekim čudom sutra desi neka vrsta literarne kataklizme i zatvore sve knjižare, ja ne ostanem uskraćena za naslove koje sam želela da posedujem.. Ako nastavim ovim tempom, do kraja godine ću se sigurno obezbediti knjigama koje neću pročitati do penzije, koja je ipak, još uvek daleko (bogu hvala!).. Da li sam napomenula da me je pored manije čitanja, zaposela i manija kupovine tih lisnatih predmeta u kojima se slova nižu u reči, reči u rečenice, koje opet (uglavnom) daju neki smisao, kada se korice sklope.. Zastranjujem!
Dakle, uđem tako, jedan dan u knjižaru u potrazi za novim štivom.. novom knjigom za policu koja će čekati svoj red da bude pročitana i pogledom zakačim jednu gomilicu na kojoj su bila grupisana dela spisateljice pomenute s početka ovog teksta. Iako sam, kako rekoh, osoba koja želi da prevaziđe sopstveme predrasude, ipak, iz potpuno nepoznatog razloga, rešim da joj pružim šansu i dok sam se osvestila već sam stajala ispred radnje sa kesicom u ruci i knjigom dotične u njoj.
Otpočnem svoju čitalačku avanturu obazrivo.. listam stranicu za stranicom i nailazim na lagani, britki, tečni, duhoviti pripovedački stil.. dobro.. imam i zamerki, al' nisu toliko bitne kako sam prvobitno očekivala.. Da utvrdim utisak, ne budem lenja i koliko već sledećeg dana “olakšam” prodavnicu za još jedan naslov. Mišljenje potvrđeno.. Da se razumemo, nisam očekivala neku “tešku književnost”, ali sam ipak bila spremna na daleko prizemniji, da ne kažem prostiji i rečnik i ideje.. Jedan plus na listi brojnih minusa i ipak, skoro korisno potrošenih nekoliko stotina dinara.
Čovek se da lako zbuniti u današnje vreme.. Izgled kaže jedno, jezik, da ne kažem “pogan”, drugo, dok pisana reč, nešto sasvim treće i kada malo razmislite, pitate se, šta je u svemu tome marketing, a šta ličnost skrivena iza reklame.. Da se pojasnim.. ja ne promenih svoje mišljenje o pominjanoj domaćoj autorki mnogobrojnih knjižica.. već samo o stilu i književnim izrazima kojima se koristi za stvaranje pomenutih.. Na kraju, ni čitanje lagane beletristike, ne ostaje bez posledica, i odgovornost postoji za svaku napisanu, ali i izgovorenu reč, a ja uvalim sebe u sledeće razmišljanje: da li su sve “govorne kučke” , zapravo “teške” moralistkinje, koje se stide onoga što jesu, u 21. veku?
